Caruso [Serbian translation]

Ovde, gde more sjaji i vetar huči,

na staroj terasi pored sorentskog zaliva,

momak grli devojku a suze kreću,

zatim pročisti krlo i poče da peva:

Mnogo te volim

mnogo, mnogo te volim, ti to znaš,

to je posebna veza

što greje krv u venama, ti to znaš.

Video je svetla tamo na moru, mislio na noći u Americi,

ali to behu samo ribarske lampe i belo rublje na krmi,

osetio je tugu u muzici i ustao od klavira

a onda je ugledao mesec kako se pojavljuje iza oblaka

i smrt mu se učini od svega slađa.

Pogledao je devojku u oči, te oči zelene poput mora,

iznenada, suza joj pade i on požele da potone.

Mnogo te volim

mnogo, mnogo te volim, ti to znaš,

to je posebna veza

što greje krv u venama, ti to znaš.

Jačina lirike (osećanja) gde je sva drama prevara,

sa malo šminke i mimike lako postaješ neko drugi,

ali dva oka koja te gledaju, tako bliza i stvarna

čine da zaboraviš reči, zbune ti misli,

i sve postaje ništavno, pa i noći u Americi.

Okreće se i ugleda svoj život kroz belo rublje na krmi

da, taj život se sada završava, ali on ne misli više o tome,

naprotiv, već je doživeo svoju sreću i nastavlja da peva:

Mnogo te volim

mnogo, mnogo te volim, ti to znaš,

to je posebna veza

što greje krv u venama, ti to znaš...