Memorie [Serbian translation]

Ponovo otkrivam onaj put

I onaj sivi zid gde sam sedeo

čekajući da prođe vreme...

I tražeći spuštenim pogledom

nešto što ne znam šta je

Možda neki trenutak koji sam izgubio

I da ponovo nađem one reči

koje ti još uvek moram reći...

Ispod mojih koraka razotkrivam prirodu

I zelena svetla guštera na stazi

I zaustavljam se da preispitam

ovaj lepet krila u meni

čim te se ponovo setim...

I ponovo nalazim

onu bol u srcu

što ne znam reći šta je

I obnavljam

jednu iluziju

polazeći uvek od tebe...

I toliko malih priča odlazi

I posle, ko zna zašto, ostaju u meni

samo sjajnih uspomena drhtaji

Ko zna zašto...ko zna zašto...

A zatim osećam opet

duž čitave kože

peckanje zvezda...

I nanovo otkrivam bol

I ne shvatajući zašto

Oživljavam jedan osećaj

sve dok ne umrem za tobom...

Sve dok ne umrem za tobom...