À ma femme [Serbian translation]

Kada plug previše godišnjih doba

Po našim licima i našim čelima

Bude iskopao teške brazde..

Od bora...

Kada naša deca odrastajući

Budu napustila svoje gnezdo

Ostavljajući u našim oslabljenim srcima..

Prazninu...

Kada naši pokreti budu sve sporiji..

Kada budemo videli kako vreme prolazi..

Na jedan način..

Čudno lucidan...

Kada ne budemo više imali budućnosti

Zadržaćemo uspomene

Zemlju koja se ne može

Osušiti...

Kada koracima sporim i nesigurnim

Budemo posetili vrtove

Koji će, kao i naša čela, biti oslikani

Mrazom

Kada po cenu hiljade napora..

Budemo nameravali, još uvek bez sumnje..

Da ubijemo vreme davno umrlo...

Od života...

Kada budemo bili

Samo dva srca vezana bez cilja

Otvorićemo s kajanjem...

Knjigu...

Koju je trebalo da, tokom godina

Ispišemo na stranicama vremena

Gde će dve reči ipak faliti..

"Nastaviće se"...

Kada moj život, najzad, prohuja

Spreman da ode u nepoznato

Videću te izgubljenu..

I ubledelu...

Kada u tvom pogledu budem video

Da od sada bez naše ljubavi

Tvoji dani neće više nikada biti...

Isti...

Kada moje oči ne budu više ništa videle...

Kada moja ruka bude tražila tvoju ruku

Kada će i pričati biti...

Problem...

Pošto prihvatim Boga

Taman pre nego što zatvorim oči

Još jednom, ako budem mogao

Reći ću ti kao poslednji pozdrav

Volim te...