Dolce Barbara [Serbian translation]

На прагу заласка сунца иза магле,

суочавам моју маланхонију,

вечерас моја пријателјице,

ја мислим на тебе,

теби да можеш да ме чујеш,

На прагу заласка сунца иза магле...

Знаш да није лако,

тражим речи,

тражим права врата за,

излазак из боли,

знаш да је људски,

ти питаш али зашто,

а разумеш само ти,

сваки осећај те напушта,

бес и празнина које не могу испунити,

на заласку сунца вичем у магли...

Тако желите сећање,

тако живиш у мени,

тако ми се свиђа замисао,

ти си кажеш,увек ту,

зато си рекла,

надам се,надам се нека тако буде,

моје мисли кажу,

ја знам где си,

не треба ти више од мене,

али сада сам у потрази за тобом,

зашто би требали да разумеју,

не капирам моје снаге,

на заласку сунца се спуштају магле,

на заласку сунца вичем у магли..