Bucaneve [Serbian translation]

Kao visibaba pojavila si se izmedju mrazova

MOga vremena, iznenadjujuci cak i mene

Ovo je precizna slika sto mi

Uvek padne na pamet kad ja mislim na tebe

Mislim na tebe, dok dani zalaze

Kao lisce sto se s' jeseni crveni na drvecu

Mozda sam najvecu svoj laz ja sebi ucinio

Skrivajuci se od tebe

Ali moja osecanja od krvi i mesa tako su iskrena

Sada nema vise pretvaranja

Ti ne znas da vise nisam verovao

U povratak tog romanticnog sveta sto mi ti inspirises

Koliko bih te zeleo, koliko bih te zeleo, ti to ne znas

Koliko jos cinis da sanjam

Obmani me, ucini da verujem jos malo

U ideal ljubavi sto imam

Ti ne mozes da znas, ti ne znas

Ti ne mozes da znas koliko zivota vise mi dajes

Da mogu da restartujem srce

I sravnim mu sa nulom sva secanja

Preteska za mene, da izbrisem iz njega sve greske

Ocistim ga od otpada, od svake postojace fleke

Zeleo bih da nadjem ovde u sebi

Primitivnu neviost duse

Da bi je dao tebi

Koliko bih te zeleo, koliko bih te zeleo, ti to ne znas

Koliko jos cinis da sanjam

Obmani me, ucini da verujem jos malo

U ideal ljubavi sto imam

Ti ne mozes da znas, ti ne znas

Ti ne mozes da znas

Obmani me, ucini da verujem jos malo

U ideal ljubavi sto imam

Ti ne mozes da znas, ti ne znas

Ti ne mozes da znas koliko zivota vise mi dajes