The Rains of Castamere [Serbian translation]

А ко си ти, поносни лорд рече,

Да ја морам тако се ниско калањати?

Само мачка другог крзна,

То је сва истина коју знам.

У крзну злата или у крзну црвеном,

Лав и даље има канџе.

А моје су дуге и оштре, господаре мој,

Дуге и оштре колико и твоје.

И тако је говорио, и тако је говорио,

тај лорд Кастамира

Али сада кише плачу по његовој дворани

без иког да их чује

Да сада кише плачу по његовој дворани,

а ни душе да их чује