Galicia [Transliteration]

У зору је са њине стране обично мук.

За велом магле звецка осми козачки пук.

И сву ноћ ми иње камуфлира шињел

уз полегли брест.

У инат ћу и ово писмо послати,

знам: "Име и адреса нису познати"...

Док тикван поштар не сконта

ко то чека са фронта какву добру вест.

И тек да знаш ово на слици је

наоко питоми пејзаж Галиције.

Ал’ мира ни час све живо пали на нас,

фотограф једини меткове шпара.

Оберст као луд олово расипа,

фотограф једва каткад окине са насипа.

На надошлој Висли се солдати стисли

и свима су нам помисли далеко...

У сумрак је са њине стране обично жал...

Затужи ађинокаја ко рањени ждрал.

Ал’ постане кротка кад дрмне је вотка

онако "на бело".

Под мојом шапком лавови се башкаре...

У сну ми плетеш бели шал за машкаре.

И сва се побрка пређа кад те обгрлим с леђа

као виолончело.

И тек да знаш... Месец у жици је,

звоне на вечерње звона Галиције...

И нека ми то не узме небо за зло

ал’ ти си једино чему се молим.

Бринућу већ ја, немој ти бринути.

Ма да сам 'тео већ сам стопут мого гинути.

Док отиче Висла натрашке, ван смисла...

И крећу јата покисла далеко.

И тек да знаш... Месец у жици је,

звоне на вечерње звона Галиције...

И нека ми то не узме небо за зло

ал’ ти си једино чему се молим.

Бринућу већ ја, немој ти бринути.

Ма да сам тео већ сам стопут мого гинути.

Док отиче Висла натрашке, ван смисла...

И крећу јата покисла далеко.