Emmenez-moi [Serbian translation]

Oko dokova gde su mi teret i dosada savili kičmu

Oni, brodovi, dolaze, stomaka punog voća

Dolaze sa kraja sveta donoseći sa sobom ideje vagabunda u odrazima plavog neba,

fatamorgana.

Vuku za sobom ljute mirise iz nepoznatih zemalja i večnih leta gde se živi skoro go,

na plažama.

Ja koji sam čitav život poznavao samo nebo severa

Želeo bih da sperem ovo sivilo

Uz promenu pravca

[Refren:]

Odvedite me na kraj sveta

Odvedite me u Zemlju Čuda

Čini mi se da će jad biti manje bolan na suncu.

U barovima, u smiraj dana, sa mornarima

Kada pričamo o devojkama i o ljubavi, sa čašom u ruci

Izgubim pojam o stvarima i iznenada misli me odvedu i prikažu mi predivno leto

Na plaži

Gde vidim, pružajući ruke, ljubav koja kao ludak trči prema meni i obesim se

O svoj san

Kada se barovi zatvore, kada se mornari vrate svojim poslovima

Ja još sve do jutra sanjarim

Stojeći u luci

[Refren:]

Odvedite me na kraj sveta

Odvedite me u Zemlju Čuda

Čini mi se da će jad biti manje bolan na suncu.

Jednog lepog dana,

Na puknutoj kadici od trupa broda do palube,

Da bih mogao da odem, radio bih u bunkeru uglja

Krenuo na put koji vodi mojim snovima iz detinjstva preko dalekih ostrva gde ništa nije važno, osim živeti.

Gde vam malaksale devojke oduševljavaju srce tkanjem, pričali su mi o cvetnim ogrlicama, koje opijaju.

Pobegao bih ostavivši svoju prošlost,

Bez ikakvog kajanja.

Bez prtljaga i slobodnog srca, pevajući glasno

[Refren x2:]

Odvedite me na kraj sveta

Odvedite me u Zemlju Čuda

Čini mi se da će jad manje bolan na suncu.