Comme ils disent [Serbian translation]

Živim sam sa mamom

U jednom vrlo starom stanu

Ulica Sarazat

Za društvo imam kornjaču, dva kanarinca

I jednu mačku

Da se mama odmori

Često idem u kupovinu

I kuvam

Čistim, perem, brišem

Ponekad i šijem

Na mašini

Posao mi ne stvara strah

Ja sam malo dizajner

Malo stilista

Ali moja prava profesija je noću

Kada se pretvaram u tranvestita

Ja sam umetnik

Imam jednu posebnu tačku

Koja se završava potpuno nago

Posle striptiza

I onda vidim kako

Muškarci u prostoriji

Ne veruju svojim očima

Ja sam homić, o!

Kako kažu

Negde oko tri ujutru

U bilo kom tobako baru

Jedemo među drugovima

Svih polova

I tamo se od srca provodimo

Bez kompleksa

Izlažemo istine

O ljudima koji svuda guraju svoj nos

I linčujemo ih

Ali to činimo s humorom

Prevučenim u igru reči

Puni kiselosti

Srećemo kretene

Koji da bi impresionirali svoje pratnje

Prolaze i mašu

Imitirajući ono što misle da smo mi

I pokrivaju se, jadne budale

Od smeha

Prave pokrete i govore glasno

Glume dive, tenore

Gluposti

Ismevanja i ruganja me ne dotiču

Jer je istina

Ja sam homić, o!

Kako kažu

U čas kada se rađa novi dan

Vraćam se da pronađem svoju premiju

Samoće

Skidam trepavice i periku

Kao onaj jadni, tužni klovn

Od umora

Legnem, ali ne mogu da zaspim

Mislim na svoje ljubavi bez ushićenja

Tako tragične

Na tog momka, lepog kao Bog

Koji je, ne učinivši ništa,

Zapalio vatru u mojim mislima

Moje usne se neće nikada usuditi

Otkriti mu moju slatku tajnu

Moju milu dramu

Jer objekat svih mojih muka

Najveći deo vremena provodi

U ženskoj postelji

Niko nema pravo

Da me okrivljuje, da me osuđuje

I istaći ću

Da je samo priroda

Jedina odgovorna ako sam

Homić, o!

Kako kažu