The Show Must Go On [Serbian translation]

Пуста

су места...

Због чега живимо?

Изгубљен рај

– већ виђен крај...

Опет, и опет... Да ли неко зна, шта ми то тражимо?

Још један херој

велича злочин,

а иза сцене, без речи,

постројен строј

– нишани, и чека

да пуца у човека...

Желим да живим! Желим да живим!

Моје срце се, сломљено, боји!

Као свећа се топим и кривим,

али, мој осмех, још стоји!

Шта год да буде, биће још једна шанса,

још један бол, још једна

тужна

романса!

Опет, и опет...

Има ли смисла, овај наш живот?

Ваљда још учим... и све сам ближе...

Окрећем нови лист ускоро... о, да!

Напољу пуца зора, нови дан стиже...

Али унутра, у тами,

чами

слобода...

Желим да живим! Желим да живим!

Моје срце се, сломљено, боји!

Као свећа се топим и кривим,

али, мој осмех, још стоји!

Моја душа је осликана као крила лептиру:

бајке детињства расту, али никад не умиру!

Да лететим - ја се не бојим,

пријатељи моји!

Желим да живим,

желим да живим!

Суочићу се уз смех!

Јер не одустајем,

никад се не предајем!

Ја платићу цех,

и не жалим!

Jа морам да смогнем воље

да наставим даље!

Желим да живим!