Naturaleza [Serbian translation]

Vazduše koji me češljaš

Zašto sam uvek tako raščešljan?

I teši me

Da mi šapćeš da si kraj mene

Zemlja koja otkopava

Lulu mira opijajući

Moju ludu glavu

Smehom i povetarcima. Kada ti nisi tu

Moj peščani sat staje i umire

Zašto ključa i ledi se?

Zašto se prazni i puni?

Jer ovog podneva sve gori kao

Vatra koja mi peče

Dušu, ako te gledam

Baci ogrev na vatru

Jer me žar preklinje za to

Voda koji ispunjava

Čašu mog srca

Ako nadođe plima

Postajem veoma tvrdoglav

Jer ako ti odeš

Moj krevet postaje crna rupa

Probadaju me bodeži

Ponestaju mi krajevi

Jer koliko god da pokušavam, više se ne sećam

Ako me pitaš odakle dolazim

Ja to ne znam

U poslednje vreme živim u paklu

U jednom iznajmljenom stanu

Dešava mi se to da se menjam

I mislim da nije na bolje

Ali kažem ti da

Šta god da se desi

Osećam te

Uvek, uvek, uvek

x2

Jer ako ti odeš

Moj krevet postaje

Crna rupa

Probadaju me bodeži

Ponestaju mi krajevi

Jer koliko god da pokušavam, više se ne sećam

Ako me pitaš odakle dolazim

Ja to ne znam

U poslednje vreme živim u paklu

U jednom iznajmljenom stanu

Dešava mi se to da se menjam

I mislim da nije na bolje

Ali kažem ti da

Šta god da se desi

Osećam te

Uvek, uvek, uvek

x2