Un ramito de violetas [Serbian translation]

Била је срећна у браку,

иако јој је муж био прави демон.

Њен човек је имао стварно лошу нарав,

и она се често жалила да никада није био нежан.

Има већ више од три године

како је почела да добија писма од незнанца,

лирска писма, пуна поезије

која су је поново учинила срећном.

Ко је тај који јој пише поезију? Реци ко је то!

Ко јој је слао цвеће у пролеће?

Ко јој је то сваког деветог новембра,

увек без честитке,

слао букет љубичица?

Понекад она сањари и покушава да замисли

ко би могао бити тај који јој се толико диви.

Да ли би то могао бити одани, седокоси човек,

искреног осмеха и нежних руку?

Она не зна ко је тај који пати у тишини,

који би могао бити њен тајни љубавник,

и она тако живи из дана у дан,

са илузијом да је вољена.

Ко је тај који јој пише поезију? Реци ко је то!

Ко јој је слао цвеће у пролеће?

Ко јој је то сваког деветог новембра,

увек без честитке,

слао букет љубичица?

А сваког поподнева, када јој се муж врати кући

уморан од посла, погледао би је и искривио би уста у осмех.

Он јој не говори ни реч, јер зна све,

зна да је она срећна, чак и на овакав начин,

јер је он тај који јој пише песме,

он, њен љубавник, њена тајна љубав.

А она, која то не зна,

гледа у свог мужа и ћути

Ко је тај који јој пише поезију? Реци ко је то!

Ко јој је слао цвеће у пролеће?

Ко јој је то сваког деветог новембра,

увек без честитке,

слао букет љубичица?