The Rose [Serbian translation]

Неки кажу љубав - то је река,

која утапа крхку тршчицу,

Неки кажу љубав - то је жилет

што оставља душу да искрвари

Неки кажу љубав - то је глад,

недогледна болна потреба

Ја кажем љубав - то је цвет,

а ти - његово једино семе

То је срце у страху од сламања

што никад не научи да плеше

То је сан у страху од буђења

који никад не искористи своју шансу

То је онај који неће бити одузет,

Који, чини се, и не уме да пружа

То је и душа у страху од смрти

која никад не научи да живи

Када је ноћ била пуста,

и када је пут био предугачак,

и када мислиш да је љубав

само за срећне и јаке

Сети се само да зими,

дубоко испод горког снега

Лежи семе, које са сунчевом љубављу

у пролеће постаје ружа