У амбис ћу пасти – око Хоруса
У очима ноћи – посматрај ме како идем
Зелено је мачје око које сја у овом храму
Улази васкрснути Озирис – ускрснут опет
Реци ми зашто да будем роб моћи
Не желим да умрем, ја сам Бог, зашто не могу вечно живети?
Када умре Давалац Живота, свуда около биће пустош
И у мом последњем часу ја сам роб моћи смрти
Када сам живео ову лаж – страх је била моја игра
Људи би се клањали и падали – падали на колена
Донесите ми крв и црвено вино – за оног ко ће ме наследити
Јер он је човек и Бог и он ће умрети
Реци ми зашто да будем роб моћи
Не желим да умрем, ја сам Бог, зашто не могу вечно живети?
Када умре Давалац Живота, свуда около биће пустош
И у мом последњем часу ја сам роб моћи смрти
Сада сам хладан, али ми дух живи у венама
Тихи терор који је владао – мрамориран у камену
Љуштура човека-бога сачувана хиљадама година
Али отвори двери пакла мог – напашћу из гроба
Реци ми зашто да будем роб моћи
Не желим да умрем, ја сам Бог, зашто не могу вечно живети?
Када умре Давалац Живота, свуда около биће пустош
И у мом последњем часу ја сам роб моћи смрти