Kayıp [Serbian translation]

Oblaci su se ofarbali u tužno crnu,

Ove stidljive kiše plaču zbog nas

Moja nada je nestala, vreme prolazi

Rastanak je gospodar, a mi njegove sluge

Ruke su ti postale blede u mojim dlanovima

Bila je to plašljiva ranjena ptica

Koja je odlepršala i odletela zbog izgubljene ljubavi

Voleo bih da mogu da ti kažem: "Zbogom/Put ti je otvoren"

Ali s knedlom u grlu, izgubio sam reči

Nikog više u životu neću voleti

Jer je moje srce izgubljeno u ovom telu

Anđeli će sići s belih nebesa

Zaštitiće te svojim molitvama i željama

Zbog čežnje za tobom ću svaki dan biti raštrkan

U daleke zemlje ove ljubavi

Odsad pa nadalje, mi smo nedovršena priča

Hodamo različitim putevima

To je život...

Poput vetra skitnice, duvaš u daljine

Živeću godinama sa uvelom ružom u srcu

Ako je to život!

Spavamo različitim noćima,

Odsad pa nadalje, budićemo se različitih jutara

Govoreći da je ljubav greška

Tražićemo utehu u zadovoljenju tuđim telima uzalud

I krišom ćemo biti povređeni

Ovo ne zaboravi-

Za tebe ću sačuvati najlepše mesto u sećanju

U mojoj zbrkanoj bašti srca

Sa žicama melanholije u mojoj kosi

Sa suncem koje se smanjuje u mojim očima

Uvek ću te čekati u ovom gradu

U slučaju da se vratiš jednog dana

Hej draga, dobro čuvaj se!

Hej draga, dobro čuvaj se!