Drvena pesma [Transliteration]

Снио сам ноћас никад прежаљену ствар -

Мог дрвеног коњића,

Канап и звук точкића,

Врбице звон...

За мном верни Санчо мој

У походу на Неспокој...

Снио сам још и своју прву тамбуру

Како, к'о ноћна дама

Из јужног Амстердама,

Из излога, мене клинца заводи,

На смртне грехе наводи...

'Ди је то дрво расло од ког' је тесана?

Да л' се под њиме неко некада љубио?

Откуд' у њему извор свих мојих песама?

Да л' је то знао онај ко га је дубио?

'Ди је то дрво расло, врх којих брегова?

Да л' нас је иста киша млађане залила?

Ко му је гране крес'о, мати га његова

чија је рука лишће с јесени палила? да знам...

Снио сам, онда, кревет, сав у чипкама...

Обесну игру ватре...

Склопљене шалукатре...

На узглављу... Ружа у интарзији...

Под којом смо се мазили...

Снио сам сандук, црни, сребром окован...

Новембар... Измаглица...

И квартет драгих лица...

Малени чун насред луке покисле,

Да ме у вечност отисне...

'Ди је то дрво расло, спрам којих ветрова?

Да л' је под њиме неко за неким жалио?

Што га је гром обиш'о, мати га Петрова?

Ко је у шаке пљун'о, па га стровалио?

Једина моја мила... Што си ме будила?

Био сам тако близу наличја времена...

Таји се једно дрво у мојим грудима...

Где ли ће нешто нићи из тога семена...

...да знам?