Cambalache [Serbian translation]

Da je svet bio, i da će biti

sranje, znam,

U petstošest * /godina/

i u /ove/ dve hiljade, takođe;

Od uvek je bilo prepredenjaka,

makijavelista i prevaranata,

srećnika i nesrećnika,

barona i ulizica.

Ali je dvadeseti vek

sve to još više istumbao

od zla na još gore,

niko više to ne poriče.

Živimo u jednom haosu i metežu

zaglavljeni svi u isto blato i glib

svi, sasvim uništeni.

Danas se ispostavlja da je isto

biti pošten, kao i biti nepošten,

folirant, mudri prepredenjak,

plemenit ili varalica ...

Sve je isto!

Ništa nije bolje! /jedno od drugoga/

Isti magarac, /sve ti je isti đavo/

koji veliki učitelj.

Nema ni reda ili merila,

ignoranti su svi isti.

Ako je neko prevarant

i drugi nezajažljivo krade,

da li je važno kako ga lečiti,

nežno, ili kao kralj sa buzdovanom,

taktično ili grubo.

Kad nema poštovanja,

kad su pogažena pravila !

Svako je gospodin,

i svako je lopov ...

Mezclao sa Stravisky**

Don Bosco i La Mignon,

Don Chicho i Napoleon,

Carnera i San Martín ...

Kao u vitrini /neke trgovine/

neukusno je izmešano sve

kao na vašarskom haosu

i u životu sve je izmešano

mač nepravde okrutno seče

plačem kad vidim da i Bibliju cepaju

/kad prigusti/.

Dvadeseti vek, vašar je haotičan

problematičan i žestok ...

Onaj ko ne zaplače taj sisu ne dobije

samo budala je bezbrižna.

Daj, nemoj više ...!

Hajde beži, idi ...!

Što je to plemenitost

mi ćemo je napraviti...

Ne opterećuj se više, na kojoj si strani zakona,

nikome nije važno poreklo..

Isto je to što neko radi

noć i dan kao vo,...

Ko je taj rudar što od rada živi,

ko je onaj što ubija ili onaj što leči,

ko je van zakona ...