Amnesia [Serbian translation]

Моје срце се топи,

Мој пулс се обезхрабљује,

Носим тежак пртљаг,

Сећања која загађују,

Твоје одсуство је једно мучење,

Која уништава моју срећу,

Ја сам сува суза,

Ја сам пала грана,

И најтужније од свега тога,

Прихватити да моје усне твоје пољупце моле,

Најтужније од свега тога,

Је да се не враћаш,не враћаш,одеш и заборављаш ме.

Као да си ме и волео,

И моје се име избрисало,

Као да си ме једном и написао,

И твоја оловка ме прецртала,

Као да је твоје тело имало,

Сву празну меморију,

Као да улазиш на врата,

И затвара ти се живот,

Ко те је од мене лечио,

И опио те анестезијом,

Као да имаш амнезију,амнезија.

Мислим на тебе у ноћним сенкама,

Сањам те на дан жалости,

Ако се подигнем са пода,

Твој глас одјекује и диже,

И најтужније од свега тога,

Прихватити да моје усне твоје пољупце моле,

Најтужније од свега тога,

Је да се не враћаш,не враћаш,одеш и заборављаш ме.

Као да си ме и волео,

И моје се име избрисало,

Као да си ме једном и написао,

И твоја оловка ме прецртала,

Као да је твоје тело имало,

Сву празну меморију,

Као да улазиш на врата,

И затвара ти се живот,

Ко те је од мене лечио,

И опио те анестезијом,

Као да имаш амнезију,амнезија,амнезија.