Пробуди, пјесмо, прохујала лета!
И сећања она на многа страдања!
Врућа чежња, гора од детета!
Знаш вечна слава је добар, осећај!
Ал' болне груди, остане у снегу
Док прољећа моја никад нису стигла.
Реци, пјесмо, да'л пред нама сјај?
Као кано што су, нове су се дигле!
Дани су славни, као жар у нама!
Исти као некад, завидни нам стоје!
Сви за једнога, један за све!
Нећемо туђе, ал' не дамо своје!
Сви за једнога, један за све!
Нећемо туђе, ал' не дамо своје!
Пробуди... пробуди... пробуди...
Дај, пробуди, пјесмо!
Ал' траг од смрти, опрале су кише!
И најдубља рана сада мање реже!
Ако смо живи, док срцом мислиш,
Истине у нама као река тече!
Дани су славни, као жар у нама!
Исти као некад, завидни нам стоје!
Сви за једнога, један за све!
Нећемо туђе, ал' не дамо своје!
Сви за једнога, један за све!
Нећемо туђе, АЛ' НЕ ДАМО СВОЈЕ!