Опьянённые нежностью [Opianionnye nezhnostyu] [Serbian translation]

Oslobodili smo tajne želje

Iz podzemnih kamenih rupa,

Zauvek pustili.

Ostavivši iza sebe brige i sumnje,

Tragedije i katastrofe,

Na sve zaboravili.

I kao deca, ogrejani nežnim suncem,

Lagano se krećemo kroz oblake spokoja,

Lebdimo glatko, očarani bestežinskim stanjem,

i padamo, padamo naniže, opijeni nežnošću.

Sećanje na juče:

Padaju na dno dva srebrna novčića,

I negde tamo, daleko,

Čuje se sat sa kule,

Setni astronom traži novu planetu,

Gledajući u svoj teleskop.

Plavi sumrak, statue, kapije, mostovi,

I lutke, što stoje u blistavim izlozima

trošni tornjevi iznad mora plameno zlatni,

Buka koraka u alejama sa procvetalim jasminom.

Nećeš razdvojiti dve zlatne niti,

Nećeš prekinuti nevidljivi ples,

Nećeš zadržati talas.

Zaustavio se celi svet, zadržavši dah

Na vrhovima tvojih prstiju,

I ja ne smem da udahnem.

Tamo, visoko među zvezdama,

U bezgraničnom prostoru,

Iznad oblaka, iznad pljuskova i snegova

Dve su udaljene tajne opservatorije,

I između njih nevidljiva krhka duga.