Ona sanja o Ljubljani [Serbian translation]

Она сања о Љубљани,

када свако јутро око пет устане.

Она сања о Љубљани,

очи су тешке и поспане.

На станици чека воз

и већ осам година је исто.

Јуче је била киша и мрак,

небо је данас ведро.

Мама јој није дала наду

и отац је заборавио да је загрли.

Не жели да буде у души стара

и си у сновима слика лепши свет.

Она сања о Љубљани,

кад на првој паузи иде на цигарету

и пепео побегње на ветру,

као да не жели да буде ухваћен.

Нек' не иде - то јој реци,

јер дишем за њу.

Без ње мој живот ће да падне у таму.

Нек' не иде - то јој реци,

јер даћу јој све -

веру у себе, снови, наду.

Где мe води овај живот,

сада псује без речи,

јер већ доста јој је чеканња

дугих дана и година.

Где је води сиви пут

нјена скривена нада?

Радо би из села до града,

да неко врата јој отвори.

Она сања о Љубљани

и не зна да такође тамо људи су сами.

Од жалости је слепа

и не зна колико је у себи лепа.

Она сања о Љубљани,

јер би радо ишла напред

и не зна да је негђе неко,

ко тихо сања о њој.

Нек' не иде - то јој реци,

јер дишем за њу.

Без ње мој живот ће да падне у таму.

Нек' не иде - то јој реци,

јер даћу јој све -

веру у себе, снови, наду. (2х)

Она сања о Љубљани...