Ох где был я вчера [Oh gde ja byl vchera] [Croatian translation]

Oj, gdje bio sam jučer, to neću naći nikako!

Pamtim samo da su zidovi bili s tapetama.

Pamtim da je bila tamo Klavka s prijateljicom,

Ljubio sam ih obje u kuhinji.

Sljedećeg jutra sam se probudio,

Odmah su počeli meni pričati,

Da sam psovao gazdaricu,

I želio sve zastrašiti.

Pričali su da sam plesao gol

I vikao pjesme,

A još sam rekao

Da otac mi je General.

A potom sam trgao košulju i tukao šakom u prsa,

Pričao sam da svi su me izdali;

A gostima, kažu, ne davao ni disati,

Mučio ih akordima gitare.

A potom sam prestao piti votku,

Jer sam se umorio od tog,

Počeo sam kršiti o pod

Skupi kristal.

Sipao sam vino po zidovima,

A sve šalice za kavu,

Otvorivši prozor,

Jednostavno sam izbacio van.

I nitko mi nije mogao reći ni riječ,

Ali potom su nekako pronašli rješenje -

Napali svi zajedno, svezali mi ruke,

Pa onda svi su se pozabavili sa mnom.

Jedan tip mi je pljuvao u lice,

A drugi - votku sipao mi u usta,

A neki mi je plesač

Udarao nogama u trbuh...

A mlada udovica,

Vjernost mužu čuvajući,

Jer živimo samo jednom -

Sažalila se nada mnom.

I ležao sam u kuhinji blijedog isprebijanog lica,

Glumeći da sam se smirio,

"Odvežite me - vrištao sam - pa i to je sve!"

Odvezali su no viljuške sakrili.

Tad je počelo ono,

Što je nemoguće opisati riječima -

I odakle mi je nastalo

Toliko snage u rukama ! -

Ja sam poput ranjene zvijeri

Naposljetku čudio:

Izbio sam prozore i vrata

A balkon samo srušio na tlo.

Oh, gdje bio sam jučer, to neću naći i danju s vatrom!

Samo pamtim da su zidovi bili s tapetama.

I ostalo je lice i tragovi od udaraca na njemu,

Kamo ću sada s onim tragovima ?!

...Ako to je istina

Pa, barem za trećinu,

Tad jedina stvar mi ostaje:

Samo poći leći umrijeti!

Srećom udovica

Sve je mogla izdržati,

Sažalila se nada mnom

I primila me kod sebe na stan