Les Amants d'un jour [Serbian translation]

Ja, ja brišem čaše

U dnu kafea

Imam previše posla

Da bih mogla sanjariti

I u tom okruženju

Koje tera na plač

Još uvek mi se čini

Da ih vidim kako dolaze...

Stigli su

Držeći se za ruke

Dražesnog izgleda

Poput dva anđeoska bića

Unoseći svetlost

Zatražili su

Tihim glasom

Utočište za ljubav

U srcu grada

I sećam se

Da su gledali

Razneženo

Hotelsku sobu

Požutelih zidova

A kada sam zatvorila

Vrata za njima

Bilo je toliko sjaja

U dubini njihovih očiju

Da me je to rastužilo

Da me je to rastužilo...

Ja, ja brišem čaše

U dnu kafea

Imam previše posla

Da bih mogla sanjariti

I u tom okruženju

Koje tera na plač

Telo uz telo

Njih su zatekli...

Pronašli su ih

Kako se drže za ruke

Očiju zatvorenih

Za buduća jutra

Ispunjena suncem

Spustili su ih

Sjedinjene i spokojne

U iskopani krevet

U centru grada

I sećam se

Da sam zatvorila

U svitanje

Hotelsku sobu

Ljubavnika jednog dana

Ali oni su mi usadili

U samom dnu srca

Tračak svetlosti

I toliko boja

Da me je to rastužilo

Da me je to rastužilo...

Ja, ja brišem čaše

U dnu kafea

Imam previše posla

Da bih mogla sanjariti

I u tom okruženju

Koje tera na plač

Tu napolju uvek stoji...

Soba za izdavanje...