La solitudine [Bosnian translation]

Marco je otišao i više se neće vratiti

Voz u 7.30 bez njega

I srce od metala bez duše

U hladnoći sivog gradskog jutra

U školi je klupa prazna, Marco je unutar mene

Sladak je njegov dah u mojim mislima

Ogromne udaljenosti se izgleda dijele

Ali srce u meni jako kuca

Možda ćeš pomisliti na mene

Ako više ne pričaš sa svojima

Ako se kriješ kao i ja

I bježiš od pogleda

Ostajem u sobi i ne želim jesti

Snažno držeći jastuk

Ne znam plakati

Koliko još lošega ti čini samoća?

Marco, u mom dnevniku imam jednu sliku

Imaš oči djeteta, pomalo stidne

Snažno čuvam srce i osjetim da si tu

Među zadacima iz engleskog i matematike

Tvoj otac i njegovi dosadni savjeti

On i njegov posao su te odveli

Naravno, nikad te nisu pitali za mišljenje

Rekao je da ćeš ga jednog dana razumjeti

Možda ćeš pomisliti na mene

Ako budeš pričao sa prijateljima

Da više ne patiš za mnom

Ali nije lako, znaš

U školi više ne mogu

I popodneva bez tebe

Učiti je beskorisno, sve misli

Su uperene ka tebi

Nije moguće rastaviti

Život nas dvoje

Molim te čekaj me, ljubavi

Ne znam te zavaravati

Samoća između nas

Ova tišina unutar mene

Tjeskobno je živjeti

život bez tebe

Molim te čekaj me jer

Ne mogu opstati bez tebe

Nije moguće razdvojiti

Priču nas dvoje.