Кончится лето [Konchitsya leto] [Croatian translation]

Gasim televizor, pišem ti pismo.

O tome kako više ne mogu gledati to sranje,

O tome kako više nemam snage,

O tome kako sam se zamalo propio, ali te nisam zaboravio.

O tome kako je zvonio telefon i htio da ustanem,

Odjenem se i pođem, točnije potrčim,

Ali opsovao sam mu,

Rekavši da sam bolestan i umoran, i da sinoć nisam spavao.

Čekam odgovor, nade više nema.

Uskoro će završiti ljeto.

Ovo...

A s vremenom nam se posrećilo - kiša pada četvrti dan,

Iako su na radiju rekli da će biti vruće čak i u hladu.

Uostalom, u toj sjeni u kojoj sam ja,

suho je i toplo, ali bojim se ne zadugo...

I ide dan za danom - jedan jedemo, tri pijemo,

I općenito nam je veselo, iako vani kiši.

Magnetofon se pokvario,

Sjedim u tišini što me i raduje.

Čekam odgovor, nade više nema.

Uskoro će završiti ljeto.

Ovo...

Vani se gradi - radi kran,

I već je petu godinu zatvoren restoran za uglom.

A na stolu stoji vaza,

A u vazi tulipan, a na prozoru - čaša.

I tako će proći godina za godinom, tako će proći i život,

I po stoti put past će kruh s maslacem prema dolje.

Ali možda dođe barem dan,

Možda dođe barem sat, kada nam se posreći.

Čekam odgovor, nade više nema.

Uskoro će završiti ljeto.

Ovo...