Desde el alma [Serbian translation]

... Душо, ако си толико рањена,

Зашто одбијаш да заборавиш?

Зашто још увек тражиш

и плачеш за изгубљеним,

тражиш своју љубав

и дозиваш оно шта је мртво?

Живиш бескорисно и тужно

знам да ниси заслужила

да плаћаш казне

за грех јер си била добра,

исто тако добра као што је била

добра и твоја љубав.

Оно што је некад било почело,

на крају је и престало.

А шта на крају

због кривње и једне грешке

била је за срце горка ноћ.

Остави писма та!

Врати илузије твоје старе!

Поред бола

који отвара рану

живот долази

доносећи другу љубав.

Душо, не затварај свој прозор

за срећу јутарњег сунца.

Не очајавај,

због твог најомиљенијег сна

онога што боли највише,

онога што жалости највише.

Живиш бескорисно и тужно

знам да ниси заслужила

да плаћаш казне

за грех јер си била добра,

исто тако добра као што је била

добра и твоја љубав.